Без икакве сумње, најсвечанији догађај током гимназијског школовања јесте незаборавна „Предаја пантљика”, чиме ученици 12. разреда симболично ступају у ред матураната.
Сада већ по устаљеном обичају, ова јединствена свечаност и овај пут је приређена у Културном центру МОМ у Будиму. Ученици 11. разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти, на челу са разредним старешинама Јулијом Младеновић, Аленом Нађом и Драгомиром Дујмовом, много су се потрудили да се ова популарна манифестација приреди на завидном нивоу у понедељак, 4. децембра, са почетком у 19 часова.
Ову сјајну приредбу својим присуством увеличали су Биљана Гутић Бјелица, амбасадорка Босне и Херцеговине у Мађарској и Александар Лончаревић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Будимпешти.
Присутне су на самом почетку целовечерње манифестације поздравили водитељи програма Катарина Верикиос и Милош Миловановић. Уследила је додела пантљика уз пратњу пријатне музичке подлоге и пуштања слајдова слика матураната из раног детињства. Осим слављеника на сцену су ступиле и разредне старешине Оливера Младеновић Мунишић, Лазар Которчевић, Андреа Мештер Апјокне у пратњи разредника у ђачком дому Драгане Меселџије и Сунчице Маринковић.
Затим су дванаестаци уручили цвеће и пригодне поклоне директорки др Јованки Ластић, помоћницима директора Кристини Бекић, Аници Пандуровић и Гордани Ђерђ.
Одмах потом ученици 11. разреда извели су скеч Дуње Илић и Ање Танасковић, ученица 11/ц разреда под називом „Добродошао, Тесла”. Ову веселу, кратку једночинку која обрађује времелов, тачније волшебан повратак Николе Тесле у Будимпешту 2020, године, као и његов сусрет са ученицима српске гимназије у мађарској престоници, увежбао је са ђацима професор Драгомир Дујмов. Скеч је попраћен бурним аплаузом и смехом публике што је најбољи доказ успеха. На самом крају кратке представе Павле Мацановић, ученик 11/б разреда, веома је сугестивно рецитовао песму Мирослава Мике Антића „После љубави”.
Програм једанаестака настављен је беседом Јоване Миодраговић и Теодоре Голић на српском и мађарском језику из којег издвајамо: „Са белим пантљикама које дично носите на својим грудима, искуством које попут непроцењиве медаље поносно држите у својим рукама, вечерас представљате оличење тријумфа и успеха, узора који се златно сија целом овом просторијом, достижући и до најдаљих делова сале. И док се дигнутих глава и пуних срца полако пењете уз ове стрме степенице, сваким пажљивим кораком ближите се завршној линији, путу који се продужава, водећи ка новим хоризонтима, новим правцима живота.”
Потом су представнице сва три одељења 12. разреда Ангелики Иванов, Тијана Мајданџић, и Марија Розмарић прочитале своје говоре на српском и мађарском језику.
Овом приликом издвојићемо детаљ из беседе Ангелики Иванов, ученице 12/а разреда: „Ово је та ноћ за коју смо се припремали месецима! Ово је та ноћ када добијамо пантљику! И ово је та ноћ када можете да се забављате пре дугих припрема које су пред нама. Као да нечему долази крај, али никако да тај крај заправо дође. Пантљика не значи крај нашег школовања, већ почетак неког завршетка, истовремено, сугерише и блискост наших будућих планова. Овај симбол, сваки пут када се погледамо у огледало, подсећа нас наше циљеве! Подсећа нас да у наредним месецима морамо још упорније да се припремамо како би наша школа била поносна на нас...”. После ње следио је говор Тијане Мајданџић, ученице 12/б разреда, из којег цитирамо овај део: „Предаја пантљика је стара традиција, коју са поносом обележава и наша школа дуги низ година. Самим качењем пантљика вечерас смо и ми симболично постали матуранти. Знајте, једнога дана када постанемо оно о чему смо одувек сањали, свако од вас биће делом заслужан за наш успех! Зато захвалност дугујемо директорки наше школе др Јованки Ластић за сву подршку и награде за постигнуте успехе, разредном старешини Лазару Которчевићу за разумевање и неизмерно стрпљење за наш тридесетчетворочлани разред, као и осталим професорима за посвећеност и стечено знање.”
После дирљивих речи слављеницима се обратила и директорка др Јованка Ластић која је поред осталог рекла и следеће: „Драги матуранти, поштовани родитељи, цењени гости! Прошло је опет годину дана и опет смо ту на даскама која живот значе. (...) Као и често пута до сада, говор ћу почети са тиме да сте ви посебна генерација и то из два разлога. Први разлог је што у овој генерацији има највише оних наших ученика који су од најмањих ногу са нама. Пратили смо их како одрастају и како од малишана постају млади људи. (...) Сад погледати све вас који сте одрасли заједно са нама чини ме изузетно поносном зато што видим младе, лепе, талентоване људе и надам се да ћете успети у животу да се докажете. Други разлог због којег сте посебна генерација јесте да сте ви једина генерација коју смо примили без пријемног испита. (...) Срећом, пандемија вас је захватила само маргинално, али мислим да смо управо сада, у овој последњој години успели да се некако саберемо, да постанемо, односно, ви да постанете једна права заједница, једно добро друштво, једна екипа младих људи која је вољна да чини једно за другог и да се подреди заједници. Раскошан таленат имате. (...) Свуда сте били присутни. Хвала вам за то. Као што сам рекла пре неки дан, ви сте до сада најбоља генерација од када постоји Српска школа »НиколаТесла« у Будимпешти.”
После беседе директорке следио је најузбудљивији моменат вечери – наступ слављеника. Матуранти су фрапантно плесали елегантне валцере и енергичне модерне плесове. Разне, веома успешне и вешто извођене кореографије одиста су задивиле многобројну публику. Игре су увежбали Мирела Зоки, Дијана Арћушевскаја, Патриција Дудаш и Душан Вуковић. Незаборавно вече завршено је заједничким плесом матураната и њихових родитеља.