Краљ Милутин се сматра највећим градитељем и донатором српских цркава и манастира међу Немањићима због чега га је српска црква канонизовала 1324. године као светог краља, а његов биограф наводи да је владао четрдесет година и подигао четрдесет цркава.
Он није основао ниједан нов манастир, јер их је у то доба било довољно, већ је обнављао старе и место некадашњих малих и скромних манастира подизао нове богате и велике задужбине.
Поред сакралних објеката у самој краљевини Србији, он их је обнављао и помагао и по Византији (Солуну и Цариграду), Светој гори, Палестини, Синају, па чак и по Италији. Иван Јастребов наводи податак да је у Барију на цркви Светог Николе натпис из 1319. године који доказује да је Милутин владао и Албанјом. Натпис гласи: Rex Rassiae et Diocleae, Albaniae, Bulgariae ac totius martimae de culfo Adria a mari usque ad flumen Danibii magni. У Цариграду је основао болницу, која је касније постала медицинска школа.
Задужбинске цркве и манастири Светог краља Милутина који су подигнути на простору средњевековног Српског краљевства по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских“ (око 1337):
1. Црква Успења Пресвете Богородице (Седиште Призренске епископије) Богородица Љевишка 1307-1309. Обновљена 1950-1953, спаљена у мартовском насиљу Арбанаса 2004. 2. Црква Успења Пресвете Богородице (седиште Грачаничке епископије) - Грачаница (1321), југоисточно од Приштине у истоименом селу. Данас је у потпуности очувана. 3. Црква Богородице Тројеручице (седиште скопског епископа/митрополита). Данас не постоји, пошто су је уништиле Османлије 1392. године, при заузећу града. 4. Манастир Светог Ђорђа Скоропостижног (Горга) Манастир Светог Ђорђа на Серави 11. в./1283. Недалеко од Скопља, на брду Виргин (Деве), на реци Серави. Основао га је византијски цар Роман III Аргир (1028-1034), порушиле су га Османлије 1428 и на његовом месту је подигнута Султан-Муратова џамија. 5. Црква Светог Константина у Скопљу Осим помињања у житију, овај храм се више нигде не спомиње. 6. Манастир Св. Ђорђа у Старом Нагоричину - манастир Св. Георгија Нагоричског (1313-1318), североисточно од Куманова у истоименом селу. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман IV Диоген (1068—1071). 7. Црква Светих праведника Јоакима и Ане у дому Пресвете Богородице - Краљева црква у Студеници (1313-1314). Мања црква у склопу манастира Студеница код Ушћа на Ибру. Постоји и данас. 8. Црква Светог мученика Христова Георгија у Дабру, у месту званом Ораховица Ораховица/Мажић, 12. век Налази се код села Мажића крај Прибоја на Лиму, а био је у рушевинама све до 1999. године када је археолошки истражен и обновљен. 9. Црква Светог мученика Христова Никите Бањани - између 1307-1316, 15 km северно од Скопља, између Бањана и Чучера (у атару села Горњана на Скопској Црној Гори). 10. Црква Светог првомученика и апостола Христова Стефана - Бањска (1312-1315) - Милутинова задужбина (маузолеј) северозападно од Косовске Митровице. Данас је у процесу обнове јер су манастир Османлије порушиле и претвориле у џамију. 11. Цркве Светог мученика Христова Георгија у кичевском крају. У питању је црква у склопу манастира Богородице, 12 km јужно од Кичева, која је спаљена средином XVI века. 12. Црква Свете Богородице Одигитрије (1314 – 1315), задужбина Милутиновог казнаца Јован Драгослава у Мушутишту код Призрена. 13. Црква Светог Петра 1320 - обновљена задужбина кнеза Мирослава Захумског (XII век) у Бијелом Пољу која је очувана до данас. 14. Манастир Светог Николе У селу Кожљу (на ушћу реке Пчиње у Вардар). Спомиње се у повељи цара Душана из 1453. г. 15. Самостан Светог Срђа - око 1293, на Бојани код Скадра - подигао са мајком Јеленом Анжујском 16. Црква Светог Јована у Свачу 1300 У тврђави Свач (данашњи Шас) код Улциња. 17. Манастир Светог Стефана - помиње се у родословима у или недалеко од града Призрена. 18. Манастир Успења Пресвете Богородице Тврдош, 13. век, на реци Требишњици код Требиња, а са краљем Милутином га повезује народно предање. 19. Манастир Витовница, 13. век - налази се недалеко од Пожаревца, а помиње се у народном предању. 20. Црква Свете Тројице 13./14. век - према натпису на застави сремског села Моровића, подигао га је Милутин негде у (Скопској) Црној Гори. Срушена. 21. Манастир Вазнесења Господњег - манастир Вратна, 14. век, недалеко од Неготина, а подигао га је, по предању, Свети архиепископ Никодим за Стефана Милутина. 22. Манастирица 14. век - недалеко од Кладова на Дунаву, народно предање такође приписује Никодиму. 23. Манастирска црква у Хиландару - започета градња 1293. или 1303. г. Црква је опстала до данас, уз припрату коју је дозидао кнез Лазар крајем XIV века. 24. Црква Вазнесења Христова, 13/14. век. Налазила се на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара, а касније је уклоњена. Црква у Продрому, 14. век. Подигнута је у склопу цариградског манастир светог Јована Претече (tes Petras). 25. Црква Светог архијереја Христовог Николе, 14. век - налазила се у Солуну, али се не зна о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч. 26. Црква Светог мученика Христовог Георгија, 14. век - Налазила се у Солуну, а данас је претворена у музеј Аgios Ierios . 27. Црква Пресвете Богородице у Трескавцу Трескавац 12/13. век У питању је манастир Успења Богородице код Прилепа, који је он значајно помогао или изнова подигао на прелазу са XIII на XIV век. Поред тога, Данило Пећки наводи да је Милутин помагао манастир Свете Катарине на Синају и подигао болницу у Цариграду. 28. Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила Српски манастир Светих архангела у Јерусалиму 1312/1313 Подигнут је као српски манастир у Јерусалиму и очуван. 29. Црква Свете Тројице - алазила се у Солуну 30. Црква Светог Стефана - одигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају. Поред тога, краљ Милутин је Цркви Светог Николе у Барију поклонио сребрни олтар/икону.