На данашњи дан 1905. године српског проту и познатог борца против Турака Атанаса Петровића, у народу познатог као поп Ташко, Бугари су у Куманову убили из заседе кад се враћао из цркве. Због претњи великобугарских шовиниста претходно је избегао у Краљевину Србију, али се вратио у Куманово. Организатор и извршилац убиства била је бугарска организација у Куманову. Поп Ташко је осуђен на смрт зато што је био председник кумановског одбора, српски митрополитски намесник и организатор бојкота бугарских трговаца у Кумановској чаршији.
Атентат је извршен у недељу, 15. јануара, у уској уличици која је водила према српској цркви Свете Тројице (задужбина краља Србије Александра Обреновића и краљице Драге, освећена 1902). Тада су смртно рањени прота Ташко и црквењак Јаћим Крстић. Смрт је избегао ђакон Стојан Стејић, који се, у моменту отварања ватре, оклизнуо и пао.
1804. - Почела сеча српских кнезова и виђенијих људи у Београдском пашалуку послије жалбе кнезова турском султану Селиму Трећем на зулум дахија. Дахије су уз помоћ једног трговца из Земуна сазнале имена кнезова који су потписали жалбу и за само три седмице погубили су око 150 људи у Шумадији, укључујући Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина, Хаџи-Рувима, Марка Чарапића, Јанка Гагића и Хаџи-Ђеру, погубљеног шест дана пред почетак сече кнезова. Дахије су тиме покушале да угуше отпор и спрече ослободилачки покрет српског народа, али је сеча само подстакла српске прваке да убрзају дизање Првог српског устанка и избор Ђорђа Петровића - Карађорђа у Орашцу 14. фебруара 1804. за устаничког вођу.
1891. - Рођена хуманитарка аустријског поријекла Диана Будисављевић, девојачко презиме Обексер, удата за Србина Јулија Будисављевића, која је из хрватских усташких логора спасила више од 12.000 махом српских малишана са Козаре.
1920. - На трећој конференцији балканских социјалдемократских партија у Софији основана Балканска комунистичка федерација - Савез комунистичких партија Бугарске, Грчке, Југославије и Румуније - као сателит Комунистичке интернационале у Москви.
1942. - У Лондону у Другом светском рату потписан нацрт Балканске уније, споразум грчке и југословенске избегличке владе о узајамној помоћи у борби за обнову монархије.
1991. - Европска заједница признала југословенске републике Хрватску и Словенију као независне државе, упркос учесталим упозорењима да ће то долити "уље на ватру" ако претходно не буду решена права мањина у отцепљеним републикама. Одлучујућу улогу у доношењу такве одлуке имао је огроман притисак Немачке.