Сликарски опус Катарине Ивановић (Веспрем, 15. мај 1811 - Стони Београд, 22. септембар 1882), прве образоване српске сликарке и прве жене академика код Срба, укључује 38 слика, неколико цртежа и скица.
Катарина Ивановић је углавном сликала портрете, историјске композиције, а с посебним успехом је успела да компонује мртву природу. Међу њена најпознатија дела спадају следеће слике: Аутопортрет (1836.), Портрет младог мушкарца (1837., Грожђе с корпом (1838.), Српски Хомер (цртеж 1839.), Портрет Симе Милутиновића Сарајлије (1840), Италијански виноградар (1842. После 1846. Портрет кнегиње Персиде Карађорђевић, Портрет војводе Стевана Книћанина, Деца Павла Станишића, Београђанка, Млади Данић, Дечак са соколом и др. Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.
Године 1876. постала је почасни члан Српског ученог друштва, и тако је постала прва жена академик код Срба. Преминула је у Стоном Београду 22. септембра 1882. године. На иницијативу Друштва пријатеља Народног музеја, њени посмртни остаци су 1967. године пренети у Београд и сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу.
