На српском гробљу у Сентандреји данас је, у присуству чланова породице и великог броја пријатеља и поштовалаца, сахрањена Анка Радаковић, дугогодишњи друштвени активиста и стални појац Храма Светог Георгија у Будимпешти.
Опело Анки Радаковић у сентандрејској Саборној цркви, служио је епископ будимски Лукијан, уз саслужење неколико српских свештеника из парохија северног дела Мађарске. Од покојнице се, бираним речима и евоцирањем сећања на њен живот, који је био испуњен вером и племенитим осећањима, опростио будимпештански парох, протојереј Зоран Остојић.
Анка Радаковић ће у кругу српске заједнице у Мађарској, осим по преданости црквеном појању за које је била школована, остати упамћена и по бројним хуманитарним и другим друштвеним акцијама у којима је учествовала.
Она и њен супруг Радован су се, одмах по пресељењу из Осијека у Будимпешту, почетком деведесетих година, посветили очувању духовности не само својих потомака, него и свеколиког Српства у Мађарској. У пештанској цркви Св. Георгија одржавали су постојеће стање објекта, да не пропада. Године које су долазиле, нанизале су многе њихове активности око тог светог дома, заједно са другим верујућим Србима. Анки Радаковић се придружило неколико жена, па су почеле да отпојавају за певницом, ђакону Милутину Брцану.
Невоље за српски народ из матичне земље су кулминирале 1999. године, када је, склањајући се од бомби, пристигао талас сународника из Србије. Анка и Радован су, заједно са Србима из Мађарске, односно са Епархијом будимском Српске православне цркве, протом Војиславом Галићем и протом Лазаром Пајтићем, тада организовала смештај и материјалну помоћ унесрећенима.
(Детаљнији осврт на живот и рад Анке Радаковић прочитајте у овонедељном броју штампаног издања Српских недељних новина.)